„СРБИЈА - Национална ревија”, број 72
РЕЧ ПРЕ
„Где је живот који смо изгубили живећи? Где је мудрост коју смо изгубили у знању? Где је знање које смо изгубили у информацијама?” Премрежени и споља и изнутра, однекуд чујемо ове Елиотове речи, али их све мање разабирамо. У поглављима књига о мрежним ратовима препознајемо описе сопствених свакодневица. Видимо детаљне пописе разарања којима је изложено и српско друштво, српска држава. Крајње је време да се најбољи међу нама позабаве стратегијама, тактикама и праксама одбране. Нови број Националне ревије је ту као један од одговора на отворена питања и затворене путеве. <
САДРЖАЈ
Пролог
У СУСРЕТ САЈМУ КЊИГА У ЛАЈПЦИГУ
Да се представимо
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ПОВОДОМ ВЕЛИКОГ СРПСКОГ ЈУБИЛЕЈА
Осам векова Цркве
Наслеђе
МАЛИ ПОДСЕТНИК ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ КЊИГЕ (1)
Светионици у раздобљу таме
Били су то велики подвизи, културни хероизам првог реда. У скоро немогућим условима, у XV и XVI веку, када су матичне српске земље биле у ропству под Турцима, српске књиге настајале су у штампаријама цетињској, горажданској, венецијанској, рујанској, грачаничкој, милешевској, београдској, косјерићкој... Од четрдесетак познатих наслова из тог доба, не зна се ни за један примерак који на себи нема трагове од вишевековне употребе. Срби су једини поробљени народ у отоманском царству који је штампао књиге, испољавајући виши културни, духовни и технолошки ступањ од завојевача
Пише: Предраг Р. Миловановић
Визионари
ПРИЛОЗИ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ И ДУХОВНОСТИ
Пет великана
Један је узаконио српску цркву и освештао државу, постављајући српски темељ у Свети Град. Други је извео највећу „конзервативну револуцију” у српској култури, на крају епохе ропства и таме, вративши васкрсли народ у културу и културу у васкрсли народ. Трећи сачинио високи свевремени еп српског опстанка и узношења, сневајући Призрен, Пећ и слободу. Четврти стигао до открићâ која залазе у тајну стварања света. Пети математички исказао небеску и божанску механику, осветљавајући еоне. (...) Ко не сагледа њих тешко да ће сагледати ма шта битно из српске културе и духовности
Годишњице
НЕКИ ВАЖНИ ДАТУМИ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ 2019.
Застати и сетити се
Навршава се тачно век од објављивања „Лирике Итаке”, прекретничке збирке песама Милоша Црњанског. Седамдесет је година од скончања Растка Петровића, тридесет од одласка Данила Киша. Пре сто двадесет година рођен је Раде Драинац, пре деведесет Александар Поповић. Кроз њихове књижевности и судбине зазјапе пред нама дубине векова, нарочито XX, пуне ларме и јаука. И ми поново схватимо зашто ће баш подвиг, лепота и стид спасти свет
Пише: Весна Капор
Поново прочитати
ПОВОДОМ ДВОСТРУКЕ ГОДИШЊИЦЕ МИЛОРАДА ПАВИЋА (1929–2009), НАЈПРЕВОЂЕНИЈЕГ СРПСКОГ ПИСЦА
Свака књига девица
Уз Борхеса, Ека, Маркеса, сматран је једним од најатрактивнијих писаца нашег времена. Милионе читалаца широм света научио је да сами бирају свој пут кроз књигу, не обавезно од почетка ка крају, и да сваки од њих креира сопствену верзију, уникат. Увукао их у стваралачку игру у којој нико више није недужан, ни писац ни читалац. Осећа се као писац првог, а не XXI века. Презире аматеризам, не брине за судбину књиге, нити се плаши због оних недочитаних. „Недочитана књига је као живот без смрти”
Пише: Мила Милосављевић
Оазе
ТОПЧИДЕР, ПАРК У ДОЛИНИ ТОПОВА, ТОНЕ ПРЕД НАШИМ ОЧИМА
Што се спасти може
Евлија Челебија га у XVII веку назива „рајским насељем Београда”. Милош Велики је ту сазидао дом, у којем је 1860. и скончао. Над овим парком и данас бди Исидора Секулић. Дрвеће и биље за њега доношено је из далека. (...) У последње време, парк је запуштен. Тутњи кроз њега теретни саобраћај. Сваке године нестане угледних стабала колико и угледних Београђана. Цртају се туда нове широке саобраћајнице. (...) А шта ће бити са онима којима је то важан део отаџбине и биографије?
Пише: Драган Лакићевић
Стазе
У ШОПСКИМ КРАЈЕВИМА СРБИЈЕ, ОД ВЛАСИНЕ И ЦРНЕ ТРАВЕ ДО СМИЛОВСКОГ ПОЉА
Стара знања и умећа
Скромно веле да су „убави и паметни, шта ћеш”. Велики су мајстори у градњи, прављењу сирева, готовљењу јагњетине, колу. Шопска салата надалеко је чувена. Ракију пију на четири начина, како кад. У дослуху су са дубљим словенским слојевима Балкана, нарочито кроз музику, језик и предање. Нигде кавал и гајде не звуче као овде, где песму слушају чак и стада. У Бугарској им кажу да су Срби, у Србији да су Бугари
Текст и фото: Драган Боснић
Упоришта
НА КРИМУ, НА ЦРНОМ МОРУ, ТАМО ГДЕ ЈЕ РУСИЈА ДОДИРНУЛА ЈУГ
Одлучност води ка светости
Велика питања помаљају се пред посматрачем овде на Криму, на обали овог мора. О Русији, о царству, о словенској Украјини, о идентитету, о идеалу. Велика питања и велико надахнуће. Није ово борба ни за чије појединачне националне и економске интересе, него део епохалног рата за Континент и Срце Света. За божански закон, против демоније новца. Одбацујемо скепсу и обнављамо веру. Веру у сопствену богонадахнуту снагу. Велики човек, јасних видика, монарх који ствара Империју и враћа у људе божански осећај живота, онај је који се чека. Онај који се жели. Онај који се ствара
Пише: Драган М. Ћирјанић
Живот, романи
СЛИКАР И ВАЈАР ПРЕДРАГ ДРАГОВИЋ У ПОТРАЗИ ЗА ПРАСЛИКАМА, УВЕК ДРЕВНИМ И МЛАДИМ
Поглед ка врховима
Негирати своје очеве и претке могу само гори од најгорих. Лажно знање је увек било опасније од незнања. Црна Гора је слободарска српска Спарта. Савез три зла и две рђе не може то оповргнути на дужи рок, као што патуљци не могу сакрити Његоша и Лубарду. Да Косово није црногорска ђедовина, еј! У разним епохама било је уметника који су себи вештачки подизали значај, али време, мајсторско решето, избрисало је све такве. Неки који данас граде и украшавају српске цркве, укључујући и неке епископе, потонули су у кич и немају ништа са естетским вредностима светог Саве. А „свети кантар” нас чека тамо где и пре
Пише: Бранислав Матић
Арена
ДР МИЛОРАД ДОКМАНАЦ, СЕЛЕКТОР РВАЧКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ
Снагом нове генерације
Протекла година била је круна пете генерације српског рвања, са асовима као што су Штефанек, Фрис, Максимовић, Немеш, Каџаја. Не заборављамо претходне великане, каже селектор, али то је најбоља генерација у историји овог спорта у Србији. Од 1992. до 2002. освојили смо само једну европску бронзу и таворили у просечности. А дошло се дотле да у 2018. на два велика такмичења, Светском и Европском првенству, Србија освоји шест медаља
Пише: Дејан Булајић
Запис
ГАЗДА КЛИМЕ, СТАРА ЈУЖНОСЛОВЕНСКА СОРТА
Охридски оригинал
Мераклија је, колекционар, дипломирани београдски дифовац, виолиниста, хотелијер и угоститељ, путник, мајстор доброг угођаја. „Све је ствар тренутка”, каже. „Интуиција и инспирација код мене се допуњују. И у послу мене више воде осећања него рационалне анализе”
Пише: Мишо Вујовић
Примери
НАГРАДА РУМИ ЗА ОТВОРЕНОСТ И ЈАВНОСТ У РАДУ
Стално учешће грађана
Ова локална самоуправа системски примењује јавност у раду и подстиче становнике да се укључе. Грађани битно утичу на креирање буџета и одлучивање о томе који ће пројекти бити подржани. За протеклих четири године тако је остварено преко двадесет подухвата у градским и сеоским месним заједницама. И награда у оквиру пројекта „Унапређење доброг управљања на локалном нивоу”, подржаног од стране Владе Швајцарске, потврђује да је то препознато
Признања
ВЕЛИКА СВЕТСКА НАГРАДА „МЕРКУРУ” ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
Најбоља традиционална бања
Награду додељује „Travel and Hospitalty група” из Лондона, а „Меркур” ју је добио у категорији „Best Traditional Spa of the Year”. Међу добитницима су установе, компаније и појединци са шест континената. Награда показује да европско тржиште наставља да високо вреднује квалитет „Меркура”
